IN MEMORIAM
ОДЛАЗАК ВЕЛИКОГ СЛАВИСТЕ ДАНАШЊИЦЕ
Академик Предраг Пипер (1950–2021)
Представляем памятное слово профессора Срето Танасича, старшего научного сотрудника Института сербского языка Сербской академии наук и искусств в Белграде, об ушедшем из жизни сербском академике Предраге Пипер. Известный современный сербский славист и лингвист, постоянный член Сербской академии наук и искусств профессор Предраг Пипер скончался 9 сентября 2021 года. Он был одним из самых видных сербских славистов и оставил особый след в изучении грамматической и лексической семантики на сербском, русском и других славянских языках. Академик Предраг Пипер был почетным членом Общества русистов Болгарии с 1990 года. Болгарские русисты скорбят о кончине замечательного ученого Предрага Пипер.
- септембра 2021. године преминуо је академик Предраг Пипер, угледни српски слависта и лингвиста, редовни професор Филолошког факултета у Београду. Рођен је 20. августа 1950. у Београду, где је започео основну школу, а довршио у Сремској Каменици. Гимназију је завршио у Новом Саду, потом уписао студије славистике на Филозофском факултету у Новом Саду и дипломирао 1973. Постдипломске студије завршио је на Филолошком факултету у Београду 1975, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду 1981. Наставничку каријеру започео је као асистент на истом факултету 1974. и доцент 1983. У међувремену је био лектор српскохрватског језика на Универзитету „Ломоносов“ у Москви. За ванредног професора на Филолошком факултету у Београду изабран је 1989, а за редовног 1991. Предавао је још и на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Сапору, Задру, Нишу, Скопљу и Љубљани. За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног 2012. године. Такође, од 2015. године био је члан Македонске академије наука и уметности. Био је секретар Одељења језика и књижевности САНУ од 2013. до 2018, као и члан Председништва САНУ. У Академији је био члан више одбора, а руководио је двама; био члан уредништава неколико њених публикација. Био је члан Славистичког друштва Србије са плакетом његовог почасног члана. Такође, био је стални члан Матице српске и њеног Одељења за књижевност и језик, у којој је водио више значајних пројеката, између осталог, био је у њој и потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије.
Као русиста и слависта академик Пипер је био шеф Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду и управник Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду. Стекао је углед једног од најзначајнијих слависта које су Срби имали и био један од водећих слависта у свету славистике данас. У једном периоду био је потпредседник Међународне асоцијације предавача руског језика и књижевности, као и дугогодишњи члан Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика при Међународном комитету слависта, а од 2009. до 2013. њен председник. Овом приликом због немогућности да се наведу сви најзначајнији Пиперови радови из славистике, вредело би навести бар најзначајније књиге: Библиографија југословенске лингвистичке русистике : (1945–1975) (1984); Библиографија југословенске лингвистичке русистике : (1976–1985) (1990); Техника превођења : приручник за руски језик (1990) (коаутор); Увод у славистику 1. (1991, 1995, 1998, 2008); Оглед српске морфосинтаксе : (у поређењу са македонском) (1997); Предавања о јужнословенским језицима (1997); Руски језик : изговор, граматика, конверзација, вежбе (2002) [коаутор]; Граматика руског језика : у поређењу са српском (2005, 2012; Библиографија српске лингвистичке русистике 1991–2000 (2006, коаутор); ужнословенски језици : граматичке структуре и функције (2009, коаутор); Прилози историје српске славистике: биобиблиографска грађа (2011); Лингвистичка русистика: студије и чланци (2012); Лингвистичка славистика: студије и чланци (2014); Српски у кругу словенских језика: граматичка и лексичка поређења (2015); Прилози историји српске лингвистичке славистике: Друга половина ХХ века (2018); Српска лингвистичка славистика друге половине ХХ века (2019). Ниједан српски слависта није дао толико на овом плану славистичке науке.
За велики допринос српској и светској славистици добио је награду Славистичког друштва Србије „Радован Кошутић“, али и признање у Русији – Орден дружбы народов) (Москва, 1990), као и Бугарској – Плакета почасног члана Бугарског русистичког друштва (Софија, 1990).
У више наврата Предраг Пипер је писао и о творцима словенске писмености Светој браћи Ћирилу и Методију, подржавао јачање свести о њиховом значају за словенску и европску културу. А 24. маја 2021. године на конференцији у организацији Славистичког друштва Србије одржао је предавање „Словенство и савремени свет“.
Велике су и заслуге академика Пипера у изучавању српског језика. Предмет његовог занимања били су синтакса, семантика и лексикологија, те теорија језичке културе. Као широко образован слависта са увидима у најновија кретања у светским славистичким центрима, и уопште у лингвистичким истраживањима у свету, Предраг Пипер је у српску науку о језику уносио нове теме и теоријско-методолошке приступе. Поред индивидуалних истраживања у области српског језика, учествовао је и у више значајних колективних пројеката на универзитетима у Новом Саду и Београду, у САНУ, Институту за српски језик САНУ, Матици српској. Да поменемо неке крупне резултате тих пројеката: Синтакса савременога српског језика: проста реченица (коаутор) 2005 – награда „Павле Ивић“, Нормативна граматика српског језика (2013. и каснија издања) са академиком Иваном Клајном – награда „Павле и Милка Ивић“, Синтакса сложене реченице у савременом српском језику (коаутор и редактор) 2018. Асоцијативни речник српског језика (коаутор) 2005.
Академик предраг Пипер се теоријски бавио језичком политиком. Да се овом проблематиком озбиљно намерава бавити најавио је својом књигом Српски између великих и малих језика (три издања), студијама О стратегије језичке политике у Републици Србији, Српски језик као предмет језичког планирања и др. Био је члан Одбора за стандардизацију српског језика и његове Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања, такође члан и једно време председник Одборове Комисије за синтаксу. Остаће запамћен као један од најагилнијих бораца да српски језик и ћирилица у држави добију статус који треба да имају као национални језик и писмо и темељни чиниоци српског националног и културног идентитета.
Академик предраг Пипер је био члан уређивачких одбора или уредник великог броја зборника и часописа у земљи и иностранству. Био је главни уредник Зборника Матице српске за славистику у Новом Саду и Јужнословенског филолога у Београду. Значајан допринос српској науци о језику дао је и као педагог и у изграђивању научног подмлатка; поред основног рада био је ментор у изради већег броја доктората у славистици и србистици. Такође, дуги низ година учествовао је у организацији научних конференција и конгреса националног и међународног значаја.
О блиставој научној и педагошкој каријери академика Пипера сведочи и његова огромна библиографија – чак са 198 посебних публикација, међу којим су 31 монографије, универзитетски приручници, библиографије и приређена издања, те необично велики број уџбеника и приручника руског језика за основну и средњу школу , затим преко 400 студија, чланака, приказа и сл.,
Иако озбиљно нарушеног здравља, академик Пипер је радио тако рећи до последњег дана живота. Био је свестан да му остаје све мање и мање времена на овоме свету, али га је делио и са својим колегама: размењивао је писма о пословима и дан пре него што га је Бог узео себи.
Смрћу академика Предрага Пипера српска наука о језику изгубила је једног о највећих својих посленика данашњице, а његове колеге драгог пријатеља, узорно кооперативног сарадника и саборца у свим видовима рада на пословима из домена науке о језику. Страни слависти ће при будућим боравцима у Београду бити ускраћени за дружење са Предрагом Пипером, увек срдачним домаћином, радозналим и добронамерним саговорником добро упућеним у тајне славистичке науке.
У Београду Проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС
.
.