Примите участие со статьей
Вы здесь
Начало > Интервью, памятные даты > IN MEMORIAM ОДЛАЗАК ВЕЛИКОГ СЛАВИСТЕ ДАНАШЊИЦЕ

IN MEMORIAM ОДЛАЗАК ВЕЛИКОГ СЛАВИСТЕ ДАНАШЊИЦЕ

IN MEMORIAM

ОДЛАЗАК ВЕЛИКОГ СЛАВИСТЕ ДАНАШЊИЦЕ

Академик Предраг Пипер (1950–2021)

            Представляем памятное слово профессора Срето Танасича, старшего научного сотрудника Института сербского языка Сербской академии наук и искусств в Белграде, об ушедшем из жизни сербском академике Предраге Пипер. Известный современный сербский славист и лингвист, постоянный член Сербской академии наук и искусств профессор Предраг Пипер скончался 9 сентября 2021 года. Он был одним из самых видных сербских славистов и оставил особый след в изучении грамматической и лексической семантики на сербском, русском и других славянских языках. Академик Предраг Пипер был почетным членом Общества русистов Болгарии с 1990 года. Болгарские русисты скорбят о кончине замечательного ученого Предрага Пипер.

 

  1.   септембра 2021. године преминуо је академик Предраг Пипер, угледни српски слависта и лингвиста, редовни професор Филолошког факултета у Београду. Рођен је 20. августа 1950. у Београду, где је започео основну школу, а довршио у Сремској Каменици. Гимназију је завршио у Новом Саду, потом уписао студије славистике на Филозофском факултету у Новом Саду и дипломирао 1973. Постдипломске студије завршио је на Филолошком факултету у Београду 1975, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду 1981. Наставничку каријеру започео је као асистент на истом факултету 1974. и доцент 1983. У међувремену је био лектор српскохрватског језика на Универзитету „Ломоносов“ у Москви. За ванредног професора на Филолошком факултету у Београду изабран је 1989, а за редовног 1991. Предавао је још и на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Сапору, Задру, Нишу, Скопљу и Љубљани. За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног 2012. године. Такође, од 2015. године био је члан Македонске академије наука и уметности. Био је секретар Одељења језика и књижевности САНУ од 2013. до 2018, као и члан Председништва САНУ. У Академији је био члан више одбора, а руководио је двама; био члан уредништава неколико њених публикација. Био је члан Славистичког друштва Србије са плакетом његовог почасног члана. Такође, био је стални члан Матице српске и њеног Одељења за књижевност и језик, у којој је водио више значајних пројеката, између осталог, био је у њој и потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије.

          Као русиста и слависта академик Пипер је био  шеф Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду и управник Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду. Стекао је углед једног од најзначајнијих слависта које су Срби имали и био један од водећих слависта у свету славистике данас. У једном периоду био је потпредседник Међународне асоцијације предавача руског језика и књижевности, као и дугогодишњи члан Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика при Међународном комитету слависта, а од 2009. до 2013. њен председник. Овом приликом због немогућности да се наведу  сви најзначајнији Пиперови радови из славистике, вредело би навести бар најзначајније књиге: Библиографија југословенске лингвистичке русистике : (19451975) (1984); Библиографија југословенске лингвистичке русистике : (19761985) (1990); Техника превођења : приручник за руски језик (1990) (коаутор);  Увод у славистику 1. (1991, 1995, 1998, 2008); Оглед српске морфосинтаксе : (у поређењу са македонском) (1997); Предавања о јужнословенским језицима (1997); Руски језик : изговор, граматика, конверзација, вежбе (2002) [коаутор]; Граматика руског језика : у поређењу са српском (2005, 2012; Библиографија српске лингвистичке русистике 19912000 (2006, коаутор); ужнословенски језици : граматичке структуре и функције (2009, коаутор); Прилози историје српске славистике: биобиблиографска грађа (2011); Лингвистичка русистика: студије и чланци (2012); Лингвистичка славистика: студије и чланци (2014); Српски у кругу словенских језика: граматичка и лексичка поређења (2015); Прилози историји српске лингвистичке славистике: Друга половина ХХ века (2018); Српска лингвистичка славистика друге половине ХХ века (2019). Ниједан српски слависта није дао толико на овом плану славистичке науке.

          За велики допринос српској и светској славистици добио је награду Славистичког друштва Србије „Радован Кошутић“, али и признање у Русији – Орден дружбы народов) (Москва, 1990), као и Бугарској – Плакета почасног члана Бугарског русистичког друштва (Софија, 1990).

          У више наврата Предраг Пипер је писао и о творцима словенске писмености Светој браћи Ћирилу и Методију, подржавао јачање свести о њиховом значају за словенску и европску културу. А 24. маја 2021. године на конференцији у организацији Славистичког друштва Србије одржао је предавање „Словенство и савремени свет“.

           Велике су и заслуге академика Пипера у изучавању српског језика. Предмет његовог занимања били су синтакса, семантика и лексикологија, те теорија језичке културе. Као широко образован слависта са увидима у најновија кретања у светским славистичким центрима, и уопште у лингвистичким истраживањима у свету, Предраг Пипер је у српску науку о језику уносио нове теме и теоријско-методолошке приступе. Поред индивидуалних истраживања у области српског језика, учествовао је и у више  значајних колективних пројеката на универзитетима у Новом Саду и Београду, у  САНУ, Институту за српски језик САНУ, Матици српској. Да поменемо неке крупне резултате тих пројеката: Синтакса савременога српског језика: проста реченица (коаутор) 2005 – награда „Павле Ивић“, Нормативна граматика српског језика (2013. и каснија издања) са академиком Иваном Клајном – награда „Павле и Милка Ивић“, Синтакса сложене реченице у савременом српском језику (коаутор и редактор) 2018. Асоцијативни речник српског језика (коаутор)  2005.

Академик предраг Пипер се теоријски бавио језичком политиком. Да се овом проблематиком озбиљно намерава бавити најавио је својом књигом Српски између великих и малих језика (три издања), студијама О стратегије језичке политике у Републици Србији, Српски језик као предмет језичког планирања и др. Био је члан Одбора за стандардизацију српског језика и његове Комисије за односе с јавношћу и решавање   неодложних питања, такође члан и једно време председник Одборове Комисије за синтаксу. Остаће запамћен као један од најагилнијих бораца  да српски језик и ћирилица у држави добију статус који треба да имају као национални језик и писмо  и темељни чиниоци српског националног и културног идентитета. 

Академик предраг Пипер је био члан уређивачких одбора или уредник великог броја зборника и часописа у земљи и иностранству. Био је главни уредник Зборника Матице српске за славистику у Новом Саду и Јужнословенског филолога у Београду. Значајан допринос српској науци о језику дао је и као педагог и у изграђивању научног подмлатка; поред основног рада био је ментор у изради већег броја доктората у славистици и србистици. Такође, дуги низ година  учествовао је у организацији научних конференција и конгреса националног и међународног значаја.

О блиставој научној и педагошкој каријери академика Пипера сведочи и његова огромна библиографија – чак са 198 посебних публикација,  међу којим  су 31 монографије, универзитетски приручници, библиографије и приређена издања, те необично велики број уџбеника и приручника руског језика за основну и средњу школу , затим преко 400 студија, чланака, приказа и сл.,

Иако озбиљно нарушеног здравља, академик Пипер је радио тако рећи до последњег дана живота. Био је свестан да му остаје све мање и мање времена на овоме свету, али га је делио и са својим  колегама:  размењивао је писма о пословима и дан пре него што га је Бог узео себи.

Смрћу академика Предрага Пипера српска наука о језику изгубила је једног о највећих својих посленика данашњице, а његове колеге  драгог пријатеља, узорно кооперативног сарадника и саборца у свим видовима рада на пословима из домена науке о језику. Страни слависти ће при будућим боравцима у Београду бити ускраћени за дружење са Предрагом Пипером, увек срдачним домаћином, радозналим и добронамерним саговорником добро упућеним у тајне славистичке науке.

У Београду              Проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС

 

 

 .

 .

 

 

 

Top